apsolutno ap·so·lu·tno \ˈap-so-ˌlüt-noˈ\ - pridev
nešto što je slobodno od bilo koje zabrane ili uslova; nešto što je nezavisno od jedne ili više veza; nešto što je savršeno ili gotovo; savršeno otelotvorujući prirodu stvari.
nešto što je slobodno od bilo koje zabrane ili uslova; nešto što je nezavisno od jedne ili više veza; nešto što je savršeno ili gotovo; savršeno otelotvorujući prirodu stvari.
Posmatrač teži približavanju slici prikazanoj fatamorganom. Želi dostići lepotu njene nematerijalnosti, potpuno različite od svega što je do tada, svojim čulima, uspeo da iskusi. Iskrivljeni prikaz realnosti uvek sa sobom nosi tu privlačnu silu.
Izolovani segment neba, posmatran u detalju (1m3), jednako je transparentan kao i izolovani segment morske vode jednake veličine. Akumuliranjem slojeva transparencije ne dobija se ništa drugo do iskrivljena slika postojećeg, dakle, iluzija plave.
U XVII veku, u vremenu intenzivnog traganja za vanzemaljskim i životom na drugim mestima u vasioni, astronomi su više iz puste želje nego sopstvenim očima, na mesecu videli velike vode. Neki su u mesečevim morima opazli čak i brodove. Zapravo, ova mora su daleko od romantične predstave koja je tada usanjana, to su mora bez vode, velike šupljine koje svojom grandioznošću i tišinom izazivaju strahopoštovanje jednakog intenziteta kao što to čine naša, zemaljska mora. Možda baš ove šupljine, u težnji da se popune, i stvaraju tu privlačnu silu kojom Mesec vodu sa Zemlje vuče prema sebi.
More bez vode može i bez mora.
